Jedna od najljepsih stvari vezanih za pisanje bloga je kontakt sa ljudima koji citaju blog i ujedno kontakt sa ostalim kolegicama i kolegama sa drugih blogova. Olgica Andric, autor bloga Oljafiore.com je jedna od njih. Olgica je profesorka italijanskog jezika u Novom Sadu i sudski prevodilac za italijanski jezik. Voli svoj posao i uvijek se trudi da njeni ucenici saznaju mnogo vise od jezika i da upoznaju kulturu i tradiciju Italije i naravno prebogatu italijansku kuhinju i italijanske namirnice.
Nije sija nego vrat
Priča počinje pre nekoliko godina na Futoskoj pijaci (za ljude koji nisu iz Novog Sada, to je najsnabdevenija pijaca u gradu), jedna baba prodaje tikvice, lepe, tamnozelene. Pitam je: “Pošto su tikvice”, ona meni odgovara “Nisu to tikvice, to su cukini”. Ma daj baba, nije šija nego vrat! U stvari, u pitanju jesu italijanske vrste tikvica, karakteristične po tamnozelenoj boji, čije se seme odnedavno može kupiti i kod nas. Prošle godine u našoj porodičnoj bašti bile su totalni uspeh, a ove godine sam otišla korak dalje i nabavila nekoliko različitih sorti, koje se uzgajaju u Italiji:
1. Zucchina nera di Milano – zapravo je tamno zelene boje, prošle godine dala je odličan prinos.
2. Zucchina romanesca – pomalo bodljikava i malo čudnog oblika, ali, ako pročitate tekst do kraja, saznaćete da ima najbolji ukus, pa vam je toplo preporučujem.
3. Zucchina tonda – trebalo je da bude u obliku loptice, ali kod mene je izrasla u obliku valjka, što se može videti na fotografiji ispod.
I tako, odlučila sam da upotrebim svoje kulinarsko umeće i sama pripremim nešto u čemu će uživati ljudi koji zaista cene moje kulinarsko umeće, a da to ima veze sa italijanskom kuhinjom. Na italijanskim web-sajtovima sam našla na stotine kreativnih ideja šta napraviti od tikvica. Moja kreacija je dobila naziv “torta parmigiana alle zucchine”. Upotrebljene su Nera di Milano i Romanseca, dok je Tonda ostala u frižideru do sledeće kulinarske ideje. Pošto ovo nije klasični recept, ovde vam neću pisati sastojke, već ću ih postepeno otkrivati onim redom kako sam ih dodavala u recept. Idemo redom:
Prvi korak: iseći tikvice na krugove ne previše tanke, staviti ih u dublju posudu, posoliti vegetom ili nekom varijacijom iste i ostaviti da stoje bar 3-4 sata, kako bi otpustile vodu.
Drugi korak: ocedite tikvice, nemojte ih dodatno soliti i uvaljajte ih u prezle. Nikako u brašno, jer prezle daju hrskavost, a od brašna će postati ljigave i imaćete utisak da se nisu dobro ispkle. U okruglu vatrostalnu tepsiju, prethodno premazanu maslinovim uljem ređajte tikvice, tako da se obloži dno i rubovi tepsije, jer one imaju funkciju kao kora za tortu. Tako poređane ih stavite u prethodno zagrejanu rernu da se krčkaju oko 10 minuta. Ako vam je preteklo tikvica, ne bacajte ih, već ih sačuvajte za finalni deo.
Treći korak: dok su tikvice u rerni, umutite mikserom 4 jaja sa 4 kašike milerama. Možete posoliti po želji. Ja sam radi boljeg ukusa dodala pola kašičice karija i čilija i pola kašičice neke mešavine začina (origano, majoran, bosiljak). Zatim sam na tanke listove isekla oko 100 grama mocarele. Kod nas nećete naći italijansku mocarelu, već slobodno mogu reći, njene neuspešne pokušaje. Ovo što sam ja upotrebila nosi to ime, ali je bolje da kažem pizza sir koji proizvodi Niška Mlekara, koja ima prodavnicu na Ribljoj Pijaci. Ukusan je, sa manje masnoće i nije preterano slan, a odlično se topi i razvlači. Uglavnom na pijacu kupujem sireve iz Mađarske (namerno sam napisala “pijac” jer se tako govori u mom rodnom kraju), ali u letnjem periodu preferiram one u specijalizovanim radnjama mlečnih proizvoda.
Potom sam na sitne listove isekla nešto što je pravo otkriće ili delikates, a što se takođe može kupiti na Ribljoj Pijaci: pileći rolovani dimljeni batak, izbor je i ovde pao jer je u pitanju polu-prerađeni proizvod. Ako ste u mogućnosti, kupujte piletinu na Ribljoj Pijaci rano ujutru, jer proizvođači svakodnenevno donose sveže meso, koje je mnogo boljeg kvaliteta nego ono u prodavnicama.
Četvrti korak: vadimo tepsiju sa tikvicama iz rerne (obezbedite se da ne dobijete opekotine zbog nepažljivog rukovanja istom). Prelijte umućenim jajima sa začinima, koja će sama zbog visoke temperature početi da prijanjaju za tikvice, a potom ih obložite najpre redom dimljene piletine i vratite u rernu da se peče narednih 10 minuta. Nemojte potrošiti sva umućena jaja, već neku trećinu smese ostavite za finalni deo.
Postupak zahteva vreme i angažovanje, jer nije kao kod drugih recepata gde smućkate sve i stavite u rernu da se peče, ali i konačni rezultat je vredan toga. Na sreću, moj šporet ima štopericu koja olakšava pripremu hrane jer se vreme programira i kad istekne zadati period, šporet se sam isključi.
Peti korak: je da dosadašnju smesu prekrijete listovima sira i vratite u rernu na još 5 minuta.
Finalni deo: formiramo sloj koji će se naći na vrhu. U preostala umućena jaja dodajemo oko 50-80 grama pizza sira iseckanog na kockice i tikvice koje nismo upotrebili za prvi sloj i njih isečemo na kockice. Na kraju dodajemo tajni sastojak: 2 kašike nečega što se zove “capperi”, a što daje fenomenalan ukus! Ovog puta je originalni italijanski proizvod, kupljen na Kvantaškoj pijaci!
I njih sam sitno isekla i pomešala u crvenoj plastičnoj posudi sa ostalim sastojcima, koje sam kasnije sipala na površinu tepsije i vratila u rernu da se peku još 15 minuta.
Hvala Olgici na divnom receptu, a ako se odlucite da ucite italijanski potrazite Olgicu na njenoj Facebook stranici.
Ovo izgleda skroz super! Ja obozavam tikvice i bas mi se sad jede ovo jelo 🙂
Mmmm, obožavam tikvice u svim oblicima, a i sve vrste koje sam do sad probala… Ova tortica izgleda baš fino, ali obožavam i “pravu” parmigiana-u sa patlidžanom i paradajzom… Tačnije, danima kršim obećanje da ću je napraviti “ovih dana”! 🙂
A italijanska kuhinja, jezik i Italija su mi veelika strast! 🙂
Pozdrav svima i hvala Gordani što je ubacila moj recept na njen fantastični blog. Ja sam u međuvremenu na svom blogu ovaj recept dopunila još jednom verzijom- punjene tikvice (brzo i jednostavno). Ako ste u žurbi, moj savet je da probate to.
Znala sam da taj italijanski jezik ima magične moći!
I ja obožavam tikvice, pogotovo te tamno zelene. Baš sam dugo patila što ih nema kod nas. I taman kad su stigle, ja otišla iz Novog Sada:)
Moraću da obrlatim neku od bakica, umesto onih svetlozelenih, da posadi te tamnozelene;)
Tikvice volim na sve načine,ovo je krasan recept,puno pozdrava gošći:)
Odlicno, bilo da su tikvice, cukini ili koržete (courgettes)..
Jedna slicna pricica: Muz moje prijateljice ne voli zucchinis, tako da ona iskljucivo priprema courgettes…Kaze da se dragi vise ne buni! 😉
Zaista mi je drago da vam se svidja. A sto se italijanskog tice, ovde je pomodarstvo da lokali, butici, pa cak i proizvodi imaju italijanska imena. Iako ni sami vlasnici istih ne znaju sta to znaci i ako su u picerijama meniji na italijanskom, uglavnom su prepuni gresaka i tako nakaradno napisani da izazivaju smeh. Otuda moje opaske na Zucchini (pravilno je u zenskom rodu “zucchina”). Inace, na pijacama je danas moguce naci sve pomenute vrste tikvica, pretpostavljam da ih ima i na Limanskoj, jer tamo je ipak najekskluzivnije.
Mnogo volim povrce i u mojoj ishrani je ono uvek zastupljeno, ali moram da priznam da jedino tikvice nikad nisam volela, ali samo do sad. Gledajuci ovaj divan Oljin foto recept, pozelela sam da ga i ja probam, pa kud puklo da puklo…Verujte mi, odusevljena sam. Tako je dobra kombinacija svega ovoga, da se ovo jelo, mora jesti uz slast. U Oljine divne ljudske kvalitete, sam se vec uverila, a ovo je samo jos jedan veliki plus. Hvala Olja i hvala autoru ovog bloga sto nam je priustio ovakvo zadovoljstvo.
Hvala za komentar 🙂