Ujednoj reklamnoj kampanji ovdje u Danskoj kazu “Neka ti pripremanje hrane bude radost, a ne obaveza”, jer ljudi cesto smatraju pripremanje hrane kao veliku obavezu, narocito nakon napornog dana na poslu. Da bi spremanje rucka ili vecere postalo radosni dio dana potrebno je dobro planiranje jelovnika i kupovine, ali i podjela obaveza u kuhinji. Tako ce pripremanje hrane zaista postati radost, jer priznajmo, ma koliko da volimo kuhanje, ponekad smo i umorni od poslova koje radimo svakodnevno. Uostalom, u drustvu sve ide brze i lakse, a u pripremanje hrane bitno je ukljuciti i najmladje ukucane.
Ova se ideja mozda nece svidjeti svima, jer svi znamo kako djeca znaju prosipati, dirati umazanim rukama i slicno, ali se moze poceti ukljucivanjem djece u kuhinju postepeno i u dane kada je za spremanje hrane malo vise vremena kao na primjer u dane vikenda. Djeca mogu dobiti male zadatke u kojima se ne mogu povrijediti niti oprziti, a vremenom i poceti sjeckati i slicno. U pocetku ce boravak djece u kuhinji zahtijevati malo vise vremena i strpljenja, ali ce se brzo pretvoriti u lijepu naviku od koje ce svi imati koristi.
Rad sa hranom ce izazvati djecu da probaju nesto sto mozda ne vole jesti, naucice kako je potrebna higijena ruku i namirnica, sudnih krpa, naucice gledati datume na namirnicama, razvijace mastu i kreativnost i stvarace dobru i vrijednu naviku za zdravijom i domacom hranom u buducnosti. Dvije od velikih stvari koju djeca na taj nacin nauce su: podjela poslova i to sto ce nauciti vremenom da sami pripremaju hranu. Ono sto je velika prednost zajednickog pripremanja hrane je i razgovor o proteklom danu i slicno, tako da se pripremanje hrane moze lako pretvoriti u kvalitetno vrijeme koje porodica provodi zajedno. Ako svakog dana nema dovoljno zadataka za najmladje u pripremanju hrane, mozda ih ima oko postavljanja stola. U kuhinji se djeca uce i organizaciji poslova i planiranju i uce se da budu oprezni. Na odraslima je da se pobrinu da djeca imaju kecelje i da ih zastite od opasnosti u kuhinji. U malim kuhinjama teze je izvoditi zajednicko kuhanje, ali se uz dobru volju uvijek moze naci rjesenje, na primjer povrce se moze sjeckati i na stolu za rucavanje.
Volite li kuhinju samo za sebe ili rado kuhate sa ostalim clanovima porodice?
DA, DA, DA – samo pozitivne strane tog cina mogu da vidim!
Hvala Jasna 🙂
Lana cesto sjecka kad pravimo nesto ali naravno ja to poslije malo dotjeram. Dragom ne dopustam da sjecka ni pod razno sem kad mi treba persun ili bijeli luk skroz sitno jer inace sve samelje sto bi on rekao da se sjedine ukusi a ja volim malko krupnije mada je u zadnje vrijeme i on kapitulirao i kaze da je ipak ukusnije krupnije. Kad treba nesto da se mijesa tu je i mijesao bi i probao po malo do sjutra, dobio bi prosirene vene od stajanja kod sporeta sto je dobro za neka jela i onda ga pustim a kad vidim da ce napravit kasicu mijesajuci onda ga izbacim iz kuhinje:-). Salatu zelenu obavezno on sprema i od kupusa jer ih mnogo bolje zacini. A Lana muti i palacinke i po nekad sipa u tiganj, przi kajganicu …Ima i svoj mali nozic koji je skoro tup pa mogu bez brige da joj ga dam da recka. Keksice pravimo takodej zajedno narocito medenjake jer njih obozava
To je super, znaci buduca i blogerica mozda 🙂
Gordana, stvarno koristan i divan članak! Meni se čini da bih se ja tako jednom ponašala u kuhinji, dakle rad sa djecom, ali istina je da malo roditelja poznajem koji to rade… Plašim se da ne zaboravim na to što sam planirala 🙂
Odličan članak i nekako je pun ideja!
Hvala puno, Milica, drago mi je da ti se svidio 🙂
sve se slazem :). djeca su puno opreznija i ozbiljnija kad pristupaju kuhanju. nauce cijeniti hranu i rad koji stoji iza njene pripreme. i manje se ozljedjuju nego mi odrasli :). moje oboje malisana jako vole pomagati u kuhinji a sin (10 g) vec priprema i svoja jela, mesa, salate i kolacice te je pravi majstor za motanje sushi makija!
To je divno, hvala ti Mare 🙂
Da, definitivno. Oduvek sam to praktikovala. Na početku, da bih imala svoje dete “na oku”, a kasnije da bi provodile vreme zajedno, zabavljajući se.
Nemam ništa protiv zajedničkog kuhanja kada se lijepo dogovorimo i rasporedimo, tada sve skupa može ispasti samo još bolje nego da to napravim sama. Posebno volim kuhati sa mojom nećakinjom K., tada se baš odlično zabavljamo i na kraju uživamo u zajedničkom rezultatu !
Moj sinovi su non stop sa mnom u kuhinji iako je neverovatno mala, a stariji sin pomaze kad god se mesi testo, muti mikserom, žicom, pritiska dugmiće na raznoraznim aparatima, sklanja svoj tanjir, pamti recepte i slično. Tek mu je 2,5 godine i mislim da ne bi mogao više od toga da umeša prstiće. Ima onih koji me kritikuju što se dečaci petljaju u kuhinju, ali ja ne vidim zašto bi to bilo pogrešno.
Odličan post Goco.
Pozdrav. 🙂