Znamo da su orasasti plodovi zdravi i ukusni i rado ih jedemo u kolacima, poslasticama, pecivima, salatama, ali i same kao zdrave grickalice. Masnoca koju sadrze je zdrava i nije nesto cega se trebamo bojati ako ih jedemo u normalnim i propisanim kolicinama. Negdje sam procitala da dnevna kolicina orasastih plodova koju unosimo ne treba prelaziti kolicinu koja moze stati u nasu saku. Sto se tice ovog brazilskog oraha, raskosnog i bogatog okusa, dovoljan je samo jedan dnevno, jer i u tako malim kolicinama sadrzi nasu dnevnu potrebu za selenom, tako da ga ne treba jesti previse. Selen je prirodni antioksidant i utice na nas imunitet ili nedostatak selena smanjuje nasu otpornost na infekcije. Izvor selena su i morski plodovi, cijele zitarice, kvasac i dzigerica.
Za prve brazilske orahe zna se od 1569. godine, najvise ih ima u Brazilu, Boliviji i Peru, a rastu na stablima koja mogu biti i do 40 metara visoka. Stabla rastu jako sporo i potrebno je od 10 do 30 godina prije nego pocnu davati plodove. Sam orah ima tvrdu ljusku i smjesten je sa 8 ili 24 druga u velikom orahu koji lici na kokosov orah. Oljusten brazilski orah ima boju slonovace na sta treba obratiti paznju prilikom kupovine.
Brazilski orah usporavanja starenje koze, pa se upotrebljava i u kozmetickoj industriji. Ulje brazilskog oraha se koristi za pripremanje prirodnih krema i balzama za usne.
Kod nas se kupuje u prodavnicama zdrave hrane, ima ga. Ja ga volim, grickam ga često. Istina,ne zaustavim se na jednom, ali se i ne može pojesti mnogo jer je dosta jak.
Poučan post! Rijetko jedem orašaste plodove, trebala bih češće!
Kod nas, u dnevnoj sobi gde gledamo televiziju, je uvek puna zdelica raznih orašatsih plodova i jedemo ih, ali nikad u prevelikoj količini.
Ranije sam nešto površno čitala o ovom orahu. Ovaj je post super podsećanje naročito za nas starije 🙂
Super post i upoznavanje sa ovom ne baš uobičajenom vrstom oraha. Volim inače orašaste plodove, ali najčešće se zaustavim na bademima.