Jedan lunch u New York-u

photo

Red velvet ili crveni plisani kolac uocili smo cim smo stigli u New York. Mislim da je bio svuda i u svim oblicima. Prvo sam ga vidjela u Magnoliji u obliku cupcake, bio je u samoposlugama, u kafeima i na jelovnicima restorana. Ranije nisam imala priliku probati ga, a najbolji koji sam probala bio je u restoranu Brooklyn Diner i to sa dodatkom svjezeg voca. Obicno se koristi umjetna boja da bi se dobila crvena boja tijesta.

Bio je zajedno sa cokoladnom tortom pravi ukras na stolu poslije odlicne hrane koja se sastojala od lososa, salate i humusa. Hrana je bila u pristojnoj kolicini, ne kao na nekim mjestima gdje je jedna porcija dovoljna za dva covjeka, ali su komadi kolaca ipak bili malo preveliki.

photo22

Doggy bag – zasto nam je neugodno pitati?

Jedna od sasvih normalnih navika u restoranima je pakovanje preostale hrane ili tzv. “doggy bag” sto mozete sami zatraziti, ali vam ponudi i sam konobar, ako vidi da niste sve pojeli. To je sastavni dio usluge i nije nesto cega se treba stidjeti niti ustrucavati pitati. Obicno konobar donese specijalno namijenjene kartonske kutijice i zapakuje preostalu hranu prema vasoj zelji i pred vama tako da se osjecate sigurnim. Sve funkcionise na najbolji moguci nacin, a na vama je da pazite na hranu nakon izlaska iz restorana i pobrinete se da se sto prije spremi u frizider.

Jako dobra navika u sprecavanju bacanja hrane o kojoj je radjeno jedno istrazivanje u Danskoj u kome je nesto vise od 40 % ispitanika reklo da bi trazilo da mu se zapakuje hrane, a oko 60 % je reklo da bi uzelo ako bi im konobar ponudio ostatke i zapakovao ih na diskretan nacin. Isto tako stanovnici Kopenhagena su bili daleko pozitivniji i otvoreniji o ovoj temi od ostalih Danaca, a zene i mladi su bili pozitivniji o ovoj temi od muskaraca i starijih osoba. Na direktno pitanje da li su nekada sami pitali konobara da im zapakuje hranu samo 12 % je odgovorilo pozitivno.

photo24

Sta vi mislite o pakovanju preostale hrane u restoranima? Da li ste vec trazili da vam upakuju hranu? Mislite li da bi restorani trebali imati “doggy bag” kao sastavni dio usluge?

17 odgovora na “Jedan lunch u New York-u”

  1. Mislim da kod nas ovoga nema a doslo mi je par puta da pitam ali kako nikad u zivotu nisam vidjela nikog da nosi ostatke hrane iz restorana nekako mi je bilo neprijatno. Predpostavljam da zbog toga sto to kod nas nije uobicajeno u restoranu vjerovatno ni nemaju odgovarajuce kutije ali sam par puta ja sam potrpala meso u sendvic i uvila u salvet kad je Lana bila mala jer je veoma slabo jela u restoranu pa joj ja onda to spakujem i nastavimo rucak u kolima do kuce.

  2. Ja mislim da je to odlična ideja, ali kod nas još uvek nije uobičajeno i svi bi vas gledali čudno kad biste tako nešto tražili. Alli ja zaista mrzim bacanje hrane…

    1. Milkice, moj životni moto je da uradim ono što smatram da je ISPRAVNO (moralno i tako to), bez obzira kako će drugi reagovati. Njihove reakcije nisu naša stvar, jer ljudi ne reaguju zbog onog što smo mi, nego zbog onog što oni nose u sebi.
      A ja baš volim ispasti čudak 😀

  3. Prvo moram priznati da me ovaj komad čokoladne torte opčinio…ova ideja pakovanja ostataka hrane mi se čini sasvim ok,jer i ja spadam u one koji mrze bacanje hrane,samo kod nas je još daleko od toga da se takvo što sprovede u djelo u restoranima.

  4. Primijetila sam u pizzerijama da ponekad gosti odnesu sa sobom ono što nisu pojeli, ali pizzerije ionako imaju kutije za dostavu tako da tamo nije problem zatražiti ostatak. S druge strane, malo ću se zabrinuti za sebe s obzirom da nikad nemam ostataka na tanjuru, sigurno su male porcije u pitanju kad mi ništa ne ostane 😀

  5. Posto zivim u dijelu svijeta gdje je ovo sasvim normalno i kao sto Goca kaze u vecini slucajeva konobari sami pitaju, a u slucaju da se ne sjete bez ikakvih problema se upita i niko na to ne gleda cudno, cak sta vise mnogi da ostave dojam da ne jedu puno, stanu sa jelom na pola i poslije to pojedu kad ih niko ne gleda…posto je manje dramaticno traziti da ti se ostatak hrane spakuje nego da se jede previse!

    Veoma cesto se prepricava sala kad je otac bio sa djetetom u restoranu i zatrazio da mu se spakuje ostatak hrane za psa, dijete je reagovalo YUPI…. tata ce mi konacno kupiti kucu….:)

  6. od samog pocetka sam se brzo navikla da pitam da mi se spakuje hrana koju ne pojedem.. ovdje su porcije abnormalno velike i prosto nema smisla da se visak baci kad se moze pojesti za veceru ili sljedeci dan za rucak.. a i radeci godinama u restoranima i kejteringu znam koliko se hrane u njujorku dnevno baci.. prestrasno!

    mislim da nema zasto da nam bude neugodno pitati ostatak, mislim da bi to naj'ladnije napravila i kod nas kuci.. =)))

  7. Apsolutno sam protiv bacanja hrane, pogotovu one koja je skuplje placena. Ovdje je sasvim normalno da ono sto ste kupili mozete ponijeti sa sobom…
    Za originalni ‘red velvet’ kazu da je koristen specijalni kakao koji je imao crvenkastu boju.

  8. Super post. Doggy bag je odlicna ideja. Mene bi bilo malo sramota pitati u zemljama u kojima to nije uobicajeno. No, ja inace najcesce jedem po restoranima gdje se ne serviraju jumbo porcije, pa je i nemoguce da mi na tanjuru nesto ostane 🙂

  9. Naravno! Ako ne pojedem tražim od konobara da mi se zapakuje. A pazite, ja IPAK živim na Balkanu 🙂 ne negdje u “civilizovanom” svijetu. Ja sam totalno protiv bacanja hrane, bez obzira na njenu cijenu (neko u gornjim komentarima spomenu cijenu). Čak i otpatke od hrane ne bacam, kosti i tome slično ostavljam i dam životinjama – psima i mačkama lutalicama, a ostali organski otpad (jer ja IPAK živim u neciviliziranoj okolini gdje ne postoji sortiranje otpada) skupljam i pravim humus-prirodno gnojivo.

Komentari su onemogućeni.