Prica o ovom danskom restoranu obisla je svijet i izazvala nezapamcenu paznju. Ne radi se o restoranu Noma kao sto ce mnogi pomisliti, nego o novoj zvijezdi, restoranu Rub & Stub u Kopenhagenu sa izrazito zanimljivim konceptom. Radi se o tome da je ovaj restoran non-profit restoran, u njemu vecina osoblja radi bez novcane nadoknade, dobit se donira u humanitarne svrhe i razne projekte za razvoj nerazvijenih zemalja, a da sve bude jos jedinstvenije, namirnice koje restoran koristi bi svakako zavrsile negdje u kantama za otpadke. To utice i na sam jelovnik koji je drugaciji iz dana u dan, u zavisnosti sta se nadje u kuhinji.
Bacanje hrane je veliki problem u svijetu dok na drugoj strani mnogi ljudi gladuju ili nemaju dovoljno.
Industrija hrane i lanci prehrambene robe bacaju tone i tone hrane koja je na granici roka trajanja, ne izgleda primamljivo oku probirljivih kupaca ili zbog nabavke u prevelikim kolicinama. Kada proizvodjaci ili trgovacki lanci s kojima su tvorci ovog restorana sklopili ugovore zakljuce da nece stici prodati odredjene namirnice ili da iste ne odgovaraju odredjenim standardima dopremaju ih u ovaj restoran koji sve to vrijedno pretvori u najmastovitije i najukusnije obroke.
Pravljenje hrane od ostataka iz frizidera je jako aktuelno i sve je vise knjiga s receptima koje su prepune ideja kako iskoristiti ostatke namirnica i gotove hrane.
Restoran je za kratko vrijeme postao popularan kako zbog ideje i poruke koju salje, tako i zbog cijena koje nisu previsoke u odnosu na druge. Trenutno je do kraja januara restoran zatvoren zbog renoviranja i modernizacije kuhinje i sve govori da je na najboljem putu da ostane.
Dopada li vam se ova ideja?
Photo kredit Facebook
Stanje svesti jednog društva je odraz nastanka ovog restorana. Meni nikako nije jasno kad ljudi bacaju hranu, jer se to kod nas ne dešava. Kad vidim da se nešto neće pojesti, onda se to zamrzne ili pak, ako ne može da se zamrzne nekako se već iskombinuje. Ako se desi da znam da će propasti, tj. da ima viška, onda nikada ne ide u kontejner već lepo stavim u kesu i okačim negde pored. Ta kesa nestane dok ja obavim sitnu kupovinu u prodavnici i to uvek. Puno je gladnih i onih koji nemaju i pravi je greh bacati hranu. Meni nikako nije jasno kako veliki trgovinski prehrambeni lanci kod nas ne daju hranu na sniženje kad je tu pred kraj roka. Pre Nove godine sam u jednoj prodavnici videla etiketu na mesu 30% popusta jer je meso blizu isteka roka i šokirala sam se da se neko konačno setio toga.
Oni koji najvise bacaju su upravo supermarketi. Ovdje je sad fokus na to da se hrana pred istek roka prodaje jeftinije i ne baca. Svima je od koristi i njima i kupcima.
Kod nas nema bacanja hrane, tako da svaka kuća ima takav restoran. Naravno da je bacanje, kako hrane tako i drugih stvari veliki problem današnjice. Pa ako recikliramo plastiku što ne bi i hranu?
jako mi je zanimljiv ovaj koncept, i pošto svijet danas nažalost živi tako da se toliko toga baca, a negdje ljudi gladuju (zapravo, svugdje) ovakvi su projekti hvalevrijedni! kad bi se zatekla tamo, vrlo bi rado došla na ovo mjesto 🙂
Opet krasan post. Obožavam tvoj blog. Čak iako mi je većina stvari poznata, ali način na koji sve napišeš – zadovoljstvo za čitati 🙂
Hvala ti puno 🙂
Opet ideja koja se toliko uklapa u moj način razmišljanja da mi dođe da odem u Kopenhagen i da volontiram :):):) Genijalno! Svaka čast na inicijativi.
Radujem se vremenu kod nas kada će standard biti viši i ljudi će konačno početi da vode računa i o takvim stvarima.
Odličan post Gocke!