Jedan od oblika zivota u zajednici na moderan nacin prisutan je u Danskoj od sezdesetih godina i hippie pokreta, ali posljednjih nekoliko godina taj trend je postao ponovo aktuelan sto mnogi povezuju sa finansijskom krizom koja je zahvatila i najbogatije zemlje. Interes za zivot u zajednici je povecan toliko da su neke od zajednica otvorile liste na cekanje za useljenje novih stanara.
1967. je zapoceo nastanak prve vece zajednice u gradu Hillerod koja je ujedno i prva u svijetu, a inspiracija se brzo sirila van granica Danske.
Kako funkcionise zivot u zajednici?
Vise porodica zivi u povezanim kucama ili u jednoj vecoj gradjevini s tim sto imaju vlastite, ali i neke zajednicke prostorije u kojima se druzi, kuha, jede i slicno. Hrane se zajedno tako da na primjer ako je u zajednici 5 porodica svaka porodica kuha veceru kao glavni obrok za sve ostale svake pete sedmice. Na taj nacin pomazu jedni drugima u uzurbanom radnom danu, zatim u cuvanju djece i slicnim svakodnevnim obavezama. Neke zajednice broje veliki broj porodica, pa se organizacija posla dijeli na grupe.
Da li je samo kriza izazvala povratka ovog trenda nije sigurno, jer po nekim istrazivanjima mladi bracni parovi sa djecom koji ujedno imaju i karijeru ne mogu jednostavno postici sve u toku 24 casa, pa su ponekad prinudjeni traziti druge nacine da se rasterete u uzurbanom zivotu. Radni vijek je u Danskoj dug {godine za penziju trenutno 65-67 godina} tako da su i roditelji mladjih ljudi jos uvijek na radnom trzistu i bake i djedovi ne mogu uvijek priskociti u pomoc.
Druga grupa ljudi koji se odlucuju za ovakav zivot su samohrani roditelji. Djeca imaju drugu djecu s kojima se mogu igrati, a roditelji drustvo odraslih nakon dugog radnog dana.
Takodje postoje i tzv. senior zajednice u kojima zive obicno samci u starijoj zivotnoj dobi, ali se na takav zivot odlucuju i bracni parovi. Tako im zivot postaje laksi, osjecaju se sigurnijim, a i drustvo pomaze ljudima da pozitivnije razmisljaju i bolje se osjecaju.
Ima slucajeva da napustena seoska imanja kupuju na primjer dvije porodice, na taj nacin ustede novac, dobiju jako puno mjesta za djecu i rijesavaju mnoga prakticna pitanja oko odvodjenja djece u kolu, kupovine i slicno.
Za ovakav nacin zivota se cesto odlucuju mladi ljudi, jer nije uvijek lako naci stan narocito u velikim gradovima, pa se tako useljavaju u veci stan, gdje svako ima sobu, a sve ostale prostorije su zajednicke, s tim da se napravi zajednicki plan obaveza, zajednicko kuhanje vecere i slicne podjele obaveza.
Cesto se u oglasima za zivot u zajednici navode i slicni interesi buducih stanara kao zanimanje za umjetnost i slicno. Postoje i zajednice koje zive u skladu sa ocuvanjem zivotne sredine i kuce u kojima zive su pravljene na taj nacin.
Ovakav nacin zivota nije nista neobicno u Danskoj i dio je danske kulture, a da bi opstao potrebno je puno razumijevanja, razgovora, planiranja i organizacije.
Da li se mozete zamisliti u ovakvom nacinu zivota ili je najbolje zatvoriti se svojim vratima?
Photo kredit 1, 2, 3
Mislim da je to odlična ideja! S tim što ja nisam sigurna da bih mogla da funkcionišem u toj zajednici:) Potrebno je napraviti jako puno kompromisa a nije čovek uvek spreman za to. Npr. ja i na odmor volim da idem ili samo sa mojom porodicom ili najbližim prijateljima. Poprlično me umaraju da dogovaranja i kompromisi. Jer svakako sam ih već morala napraviti ako želim skladnu porodicu, jel:) Pa mi još ti dodatni ne trebaju baš:):):)
Za roditelje koji su samohrani, ili za one koima je teško da sve postignu sami ili prosto, za ljude kojima to prija, mislim da je zaista dobro živeti na taj način. I zdravo. Sigurna su deca iz tih zajednica mnogo otvorenija.
Mislim da je za djecu ovo divno ali za odrasle tj mene nisam bas sigurna. Ja sam od onih koji vole da budu u krugu uze porodice i mi skoro svuda idemo zajedno a nekad nam se pridruze jos po neko od prijatelja ili rodbine. Ipak kad kad smo kuci volim to sto mozemo da zatvorima vrata i uzivamo na miru.
I u nasoj sredini je do skoro bilo uobicajeno da se zivi u zajednici ali u okviru porodice tj da mladi bracni parovi nastave da zive sa roditeljima pri cemu bi imali svoj dio kuce ali ishrana i dosta drugih stvari bi bila zajednicka. Naravno i ovo je bilo uzrokovano krizom, ratom, sankcijama tj losim uslovima. Kod ovakvog nacina zivota naravno ima uvijek ko da pripazi djecu i pomogne mladim roditeljima ali ipak po mojim iskustvima ovakav nacin zivota obicno je prouzrokovao svadje u porodici tako da ja u startu nisam bila za to mada smo prvih godinu dana jedva uspijevali da platimo stanarinu i sve ostalo sto je bilo potrebno. Takodej nismo imali nikakvu pomoc u podizanju djeteta ali tu je vrtic koji je zamijenio babe i djedove a mi smo se uhodali i naucili da zajedno obavljamo svakodnevne poslove.
Tvoj post o stednji mi se ‘zaglavio’ ,pa tek sad otkrivam ove nove…Iskreno – sve ima svoje prednosti i mane. Naravno da je puno jeftinije ( i cesto prakticnije) zivjeti u siroj porodici; ali nekad je puno ‘bezbolnije’ ( i skuplje) voditi sopstveni zivot.
Uh moram priznati da ne znam kako bih funkcionirala u takvoj zajednici,ali ideja zaista nije loša,mislim da život u takvim zajednicama ima puno prednosti.
Zajednice imaju puno prednosti , ali za onoga tko može tako živjeti. Iako se volim družiti, volim biti okružena ljudima, često imam goste, ipak, ….., ne bih se odlučila na život u zajednici, nakon svega uživam u miru iza svojih vrata 🙂
Meni je ovo skroz simpatično, ali ne znam kako bi se ja uklopila. Nekako volim svoj mir 🙂
Ja ne vjerujem da bi uspjela, možda nekad ranije da, ali sada ne. Volim svoj mir i da sam sama s djecom i mužem, a kad želim druženje odem vani ili pozovem ljude u kuću.