Problem bacanja hrane je sve veci i veci, ali je isto tako i sve veci broj ideja i inovacija u cilju sprecavanja ovog problema. Najvise hrane se baca u restoranima i trgovinama sto mnogo i kosta, posebno u danasnja krizna vremena. Jedan od najnovijih primjera u Danskoj dolazi iz jedne srednjoskolske kantine u kojoj su se dosjetili da jednostavno smanje velicinu tanjira. Primjeceno je da ucenici stavljaju na tanjir hranu tako da napune tanjir, a ne pojedu uvijek sve. Kada su im zamijenili tanjire za manje, opet su punili tanjire i opet se desavalo da neki ne pojedu, ali je bacanje hrane drasticno smanjeno. Takodje su poceli smanjivati nabavku i kolicinu hrane koju su svakodnevno pripremali, a posebna usteda bila je na mesu koje je i najskuplje.
O ovoj ideji su razmisljali i neki hoteli koji imaju problem bacanja hrane preostale od dorucka ili tzv. svedskih stolova kada se ljudi sami posluzuju, posebno kada se pripremaju ogromne kolicine hrane za ucesnike kongresa i seminara, ali mnogi hoteli se moraju pridrzavati odredjenih standarda tako da ideja nije uvijek bila sprovodljiva. Oni koji mogu sami odlucivati poceli su uveliko isprobavati ovu ideju nakon sto je jedan norveski hotel postigao na ovaj nacin zapazene rezultate i ustedu od 100 000 norveskih kruna.
Cesto pogresno ocijenimo koliko mozemo pojesti, a isti slucaj je i sa pripremanjem hrane kod kuce. To je ujedno i razlog zasto jedemo previse. Kad ste posljednji put pripremili premalo hrane?
Slicne teme:
Nikako ne volim male tanjire ali nemam potrebu ni da ih prepunjavam a obicno se sve sto napravim pojede sem kad pravim sarme ili podvarak ali to su jela koja mogu da se zamrznu tako da nista ne bacam. Nekad ostane salata od rucka ali to onda jedemo uz veceru a ako pretekne malo pecenja ili snicla to dragi u slast pojede kad ogladni. Ja kuvam stalno za isti broj ljudi tj samo za nas troje i tacno znam koliko nam treba za rucak pa se rijetko desava da nesto ostane. Kad podjem negdje na rucak takodje obicno pojedem sve sto dobijem jer mi je veoma glupo da prilicno skupo platim nesto a da ga onda bacim a kad idem kod nekog od prijatelja na rucak onda cak i iz pristojnosti moram da pojedem ono sto sipam u tanjir jer znam da bi meni bas smetalo da mi neko razbrlja po tanjiru hranu na cije sam spremanje potrosila vrijeme, novac i rad.
Hvala za komentar 🙂
@irenalana sviđa mi se kako razmišljaš, ja rijetko jedem u restoanu, jer nemam novca za to, ali kad odem sigurno ću sve pojesti, jer platila sam, i to previše i to malu porciju i ne pada mi na pamet da ostavljam. Dok primjećujem mnogo osoba, djevojaka/žena pogotovo uvijek ostave barem trećinu ili četvrtinu na tanjiru. Kaao da ih je stid pojesti, ili nešto glume :S ne znam.
A i lijepo je to što misliš na druge i jedeš kdo drugih. I ja isto tako volim da spremam za druge i ne bude mi svejedno kada neko neće da jede. Isto tako, kajem se, dok sam bila manja, pa se mama potrudi da mi napravi ručak, a ja ne jedem, jer sam usput nešto gricnula. Kasnije kada sam i ja počela da kuham i kada sma vidila kako ej to kad se neko potrudi oko tebe, a ti nećeš, jedem njeno što mi je spremila makar bila sita 🙂
Pozdrav, draga Gordana! Trebalo mi je puno vremena da se opet uhvatim blogiranja i komentiranja. I dalje su ti tekstovi jako zanimljivi, pročitam svaki obavezno jer mi je u popisu za čitanje. Volim tekstove koji ne opterećuju, ne šokiraju i ugodno mi je čitati te uz jutarnju kavicu.
Zgodno je to sa smanjivanjem tanjura 🙂
Imam takav slučaj kod svoje kuće. Sa svekrvinih, velikih tanjura i velikih starinskih žlica prešli smo na moje tanjure koji su manji, a žlice su također pliće i manje. Svi su siti kad pojedu pun tanjur 🙂 , a to je dosta manja količina od nekadašnje.
Istina je da se jede očima, a ne želucem.
Drago mi je ako ti mogu uciniti jutro ugodnim 🙂
Goco uvijek me oduševe tvoji tekstovi,stvarno su zanimljive teme..,zapravo ovo je dobro pitanje kada sam zadnji puta napravila premalo hrane?..ne znam,ali znam da ni ne pretjerujem u količini hrane koju napravim,tako da su nam tanjiri uvijek u nekim normalnim količinama puni.
Hvala ti, Nely 🙂
Za divno čudo, skoro pa uvijek pripremim taman dovoljno hrane, nikad premalo niti previše. Naravno, tu izostavljam maneštrice, gulaš, sarme i slično koji se ionako najčešće kuhaju u većoj količini pa podijele u porcije.
Nekako čak i kad serviram hranu, na tanjur si uvijek stavim taman dovoljno glavnog jela i priloga.
Zanimljivo, Ako ovaj model funkcioniše, onda je u redu.
Ja ne bacam hranu, uvek je nekako “recikliram” ali ne okrivam tajnu jela, naročito onima koji bacaju, jer je za njih to nepojmljivo. Ponovo nešto iskoristiti, a naročito me nervira, kad u jelo stavljaju numereno mesa ili mi neko kaže kako ne može da jede bez mesa.
Može se jesti i bez mesa i ulja i soli i svega, samo ne daj Bože da se mora. Generacije su odrastale na proji i koprivama, jeli tu istu proju po tri dana…
Nikad nisam spremila premalo hrane, obično spremim koliko treba, a da se u Srbiji preteruje sa hranom-preteruje se i to pošteno!
Možda je vreme da ceo svet razmisli o tome šta namje, zaista, potrebno, u svakom pogledu, šta je ono što nam smeta, što je višak, bilo da je u pitanju hrana, garderoba ili bilo šta drugo.