{Peter, Helle Thorning Schmidt – predsjednica danske vlade i Morten}
Danski novinar Nick Horup pratio je vise od 25 godina zivot nekoliko djece sa Down sindromom izmedju kojih Mortena i Petera, kamerom je zabiljezio mnoge detalje iz njihovog djetinjstva, a danski gledaoci mogli su ih pratiti u devedesetim godinama tada vec kao tinejdzere. Sada su Morten i Peter u tridesetim godinama i trenutno ponovo mozemo pratiti sta je novo u njihovom zivotu.
Mortena i Petera sam redovno pratila i obojica su zanimljivi na svoj nacin. Petar je vise pozitivan, otvoren i nasmijan, voli sport, narocito fudbal, dok Morten voli plivanje, ali se cesto zna naljutiti, a voli se i tuzakati, pa je Petar prinudjen da mu popusta. Znaju puno o sportu i obojica se vole saliti i imitirati. Veliki su prijatelji, jer su od malih nogu su zajedno. Kad Petar objavi na Facebook-u da je Mortenu 35. rodjendan, dobije 23.000 likes i 2.600 komentara, a njihovu stranu prati 260.000 ljudi.
Mortena i Petera zna cijela Danska, omiljeni su i popularni i medju djecom i odraslima, a program je skrenuo paznju na zivot djece i odraslih sa Down sindromom i ucinio da se o ovoj temi prica vise otvoreno medju ljudima. Kaze se da je neko drustvo jako onoliko koliko stiti najslabije clanove. Roditelji djece sa Down sindromom u Danskoj imaju veliku pomoc od drzave koja se sastoji od ekonomske pomoci za razne vrste troskova, pomoc u vidu nekoliko sati cuvanja djeteta u popodnevnim satima, novcanu nadoknadu jednom od roditelja koje cuva dijete, pa ne moze raditi, nadoknadu troskova za razna pomagala, lijekove, kurseve za roditelje i ostalo. Kada djeca postanu punoljetna, onda sva ta pomoc prelazi na njih, tako da dobijaju pomoc da se mogu snalaziti ako zele da zive sami i slicno.
Prije nekoliko dana dobila sam link od jedne citateljke na Facebook stranici u kome se izmedju ostalog pominje kako u Danskoj sve trudnice imaju ponudu da urade test u pocetku trudnoce, otprilike 6-7 sedmica trudnoce i u slucaju Down sindroma mogu se odluciti da li da zadrze trudnocu ili ne. To je naravno i ovdje izazvalo veliku polemiku i kao uvijek i u svemu neko je za, neko protiv.
Ako pitate Dance za djecu i osobe sa Down sindromom reci ce da su slatki, nasmijani, topli…, a Udruzenje djece i roditelja sa Down sindromom smatra ove metode histericnim nacinom da se sortiraju ljudi i eliminise Down sindrom i ne vide u ovome nista pozitivno, pa se cak i boje da ce Down sindrom biti uskoro stvar proslosti.
Mnogi smatraju da razvoj ide ponekad pogresnim smjerom i ako se sada moze eliminisati jedan hendikap, koji ce onda biti sljedeci i da li drzava treba da odredjuje koji covjek je bolji od drugoga.
{Slike: 1, 2 Morten i Peter sa danskim fudbalerima, 3, 4 sa covjekom koji ih je pratio 25 godina}
U Danskoj se jos uvijek nadaju da ce biti zena koje ce reci ne ovoj ponudi.
Sta je vase misljenje o ovoj temi?
Goco baš zanimljiv post,dečki su jako simpatični i vjerujem da su pobrali pažnju mnogih.
Zanimljiv post, zaista.
Ne znam šta bih rekla o slučaju prekida trudnoće, kad postoji mogućnost da se dete rodi sa nekim sindromom, kako god se on zvao, osim da je to lična odluka roditelja.
Ovde je normalno prekinuti trudnoću ako postoji neki problem. Sad, kad bi se razmatrali razlozi za i protiv, otvorila bi se cela polemika i nametnula mnoga pitanja. Misao vodilja onih roditelja koji se izjasne ZA prekid trudnoće je, pre svega, šta će biti sa tim detetom kad mene ne bude? Ipak, nisu ovde uslovi kao u nekim državama, pa da se o bolesnima brine, niti mentalitet mnogih dozvoljava da se o tome, uopšte, priča. Koliko često čujemo da je dete bilo zdravo i normalno, ali ga, kao, lekari upropastili, ispustile babice na porođaju. Kako da ne! To nije moguće, bar ne u bolnici u kojoj sam se ja porodila, jer sam lično videla šta i kako se radi, ali to je način razmišljanja mnogih ljudi, jer ih je sramota, a zašto-ne znam.
Ko daje garanciju da, ako budemo “normalni”, na rođenju, da ćemo takvi i ostati? Roditeljima hendikepirane dece je jako teško, ali to su njihova deca, pre svega, a zatim i naša i treba da ih volimo, jer oni to zaslužuju, kao i svako drugo biće na svetu.
<iskreno, ja bih volela da Daunov sindrom postane prošlost, kao i mnoge druge bolesti.
Divno da se pokusavaju osobe sa razlicitim sindromima prihvatiti u drustvo…Takve osobe nas mogu nauciti o najbitnijim stvarima u zivotu, a na koje cesto vrlo lako zaboravimo u nasoj trci da sto vise stvorimo za zivota!
Bojim se da mi nije jasna rečenica “…pa se cak i boje da ce Down sindrom biti uskoro stvar proslosti.” Zar žele da se rađaju bolesna deca?