Na salasu sa Nevenom

PicMonkey Collage Nevenu i njen blog Hleb & Lale sam otkrila u vrijeme kad sam i sama pocela pisati blog i iako je nikada nisam upoznala, cini mi se kao da je znam vec dugo kroz price iz njenog zivota, sa njenih putovanja, prica iz njene kuhinje ili prica koje donose njeni gosti. Nevena je vesela, mastovita, kreativna djevojka, a svi mi koji je pratimo uzivamo u njenim toplim i iskrenim pricama o porodici i prijateljima i druzenju. Tesko bih se mogla odluciti za najomiljeniju Neveninu pricu, ali za vas sam izdvojila post u kojem Nevena govori  o  starijem bratu. Nevena nas svake sedmice inspirise kako da uzivamo u malim stvarima koje cine zivot, a za sve nas napisala je pricu o jednom vojvodjanskom salasu, nadam se da cete i vi uzivati u toploj prici sa gazda-Nikolinog salasa i fantasticnim Neveninim fotografijama kao sto sam i ja. Hvala Neveni na ovom izuzetnom dozivljaju.

mamablog

Na salašu – Nevena {Hleb & Lale}

Ima nešto u tom vojvođanskom moru njiva.

Koje se zelene, mekane su pod rukom i smiruju prolećnu usplahirenost.

Zlatne, žute, grebu gole noge i obećavaju sigurnost.

Smeđe,ogoljene donose setu i zahvalnost.

A kad se zabele, poželiš da zaustaviš trenutak, da što bolje zapamtiš tu nepreglednost,

miris i osećaj slobode. Da trčiš i baciš se u sneg.

Ima nešto u tom vojvođanskom moru. Nešto što smiruje dušu.

Na mestu gde šuma prelazi u vinograde i njive, na vrhu brdašca u selu Neradin, samuje Perkov salaš.

Mesto gde je vreme stalo, gde su porodica i preci najveće blago.

Leti se ovde sedi na drvenim klupama i stolicama ispod oraha. Pijucka se ledeni sok od bagrema dok se dan gasi. Na sred  dvorišta, prekriven starinskim krpama, leži krevet od slame. Uz malo sreće, je slobodan i onaj ko legne na njega posmatraće crvenkasto nebo kroz grančice oraha. Udisati miris oranica i biti potpuno svestan trenutka u kom se nalazi.

Kakav luksuz!

Zimi se sedi u toploj trpezariji. Zidovi se bele od kreča a svaka slika, tanjirić i kašičica pričaju svoju priču.

Na stolu su sveže jabuke, domaćinska kafa a gazda Nikola pripoveda.

O lepoj devojci što je živela na salašu, na kraju sela. Kako je kupila poseban materijal i sašila sebi haljinu dostojnu pariskih modnih magazina. Kako su svi u selu bili zadivljeni a ona srećna i ponosna.

Ili se nađete u sobi, sa starom pećkom i dunjama, što miriše na prošlost. Na zidu je ikona Svetog Nikole i crno-bele,  požutele fotografije.

Jedan ceo život na salašu.

Ručak pravi gazdarica a servira mladi gazda.

Tanjiri su stari i različiti, baš kao i escajg. Na uštirkanom stolnjaku su salvete na kockice i bokalče vina.

Šta je gazdarica spremila, to se jede. Sve po redu i domaće.

I to je to.

Nema bazena, fontana, jelovnika na deset strana i gužve.

Ima polja kukuruza i pšenica, svežih kiflica, domaćeg sira, mesa i jaja iz sela. Cušpajza od šargarepe kao što je pravila baka, ljubavi i zahvalnosti  prema zemlji što nas hrani.

Ima mira i srećnih duša. A toga nam danas svima treba.

25 odgovora na “Na salasu sa Nevenom”

  1. Goco, gošća ti je divna.
    Nevena , toliko dobro si prikazala atmosferu da sam momentalno požela da odem. Guglala sam Neradin i Perkov salaš, nema šanse da stignem bajsom do tamo. Ali kolima , o , da 🙂

  2. Divan i što bih ja rekla: “presladak” post od početka do kraja!
    Divan opis te divne i kreativne djevojke :), pa divne fotkice koje savršeno prenose atmosferu, pa divan tekst… Nevena, mislim da si pravi pjesnik iliti pjesnikinja 🙂 Svaka čast, jedan baš nježan, dirljiv i nostalgičan post!

  3. Sta reci…. PRELIJEPO!
    Ne znam sta me je vise odusevilo, prelijepe slike ili nacin na koji je Nevena rijecima docarala ljepotu samo jednog od mnostvo prelijepih Vojvodjanskih salasa…. hvala ti Goco sto si nam pruzila priliku da se upoznamo sa Nevenom i njenim izvanrednim talentom za pisanje…. 🙂

    Srdacan pozdrav i cure , samo nastavite tako!

  4. Prelijepo je sve u slici i riječi,ovo je zbilja raj u svakom smislu..drago mi je da si ugostila Nevenu,jako volim njezin blog i stil kojim ga vodi:)

  5. Hvala puno svima na lepim rečima i podršci. Baš ste me usrećili:)
    Goco, hvala na tako divnom uvodu!
    Nadam se da ćemo jednom organizovati okupljanje baš ovde:)

  6. Kad sam počela pisati blog- prvo sam, igrom slučaja, naletila na Hleb i lale. Čitajući ga, shvatila sam koliko nas stvari veže pa Nevenu već doživljavam kao prijateljicu, a njen blog obožavam. Drago mi je da sam, i opet preko nje, otkrila i Kuhinjske Priče koje sada redovno pratim 😉

  7. ne bi imala nista protiv da zamjenim ovaj njujorski zivot za zivot na ovom salasu =)) to je prava stvar!
    N. odlicno si prelila boje, mirise, slike i atmosferu.. i nezaboravljam biciklijadu i one obecane kiflice! 😉

  8. Hvala još jednom svima.
    Jako mi je drago da sam pobudila lepa osećanja kod vas ovom pričicom. Nadam se da ćete uspeti da posetite ovaj sremski dragulj:)

Komentari su onemogućeni.